Bilo jednom jednom jedno kulturno-umetničko društvo, skraćeno KUD, po imenu “Taraba”.
Članovi su jako lepo pevali pesme iz krajeva iz kojih su poticali i u čiju su nošnju bili obučeni. Na primer:
Ovaj par je pevao “Oj, Moravo”. Spot je sticajem okolnosti snimljen u gradu, a ne kraj Morave.
Ovaj par na livadi je rado pevao: ” Op, žica, žica, žica, drma mi se kabanica”.
Par iz planinskog kraja je pevao: “Moj očka ima konjička dva” igrajući polku.
Momak i devojka u djul bašti, kraj šimšira, su pevali o devojci po imenu Emina i o Muji koji je kovao konja “na mesecu. Te tačke su uvek imale veliki uspeh.
Ovo dvoje s juga su pevali da se pod Lovcenom zeleni trava.
I zbilja, pod Lovcenom se zelenila trava.
U prekrasnoj nošnji s krajnjeg juga, devojka je izigravala Biljanu koja je, kraj Ohridskih izvora, belila platno dok ju jr momak ispitivao da li žali svoje ruse kose.
Kad su otpevali svoje pesme, članovi KUD-a su se upitali: “Čija li je taraba, čija li su vrata? 
U nedostatku odgovora, članovi KUD-a su rasturili “Tarabu”. Figurativno ime je imalo svoje stvarne delove koje su članovi razneli da bi svako odgradio svoju baštu. Na primer, ovako. 
I svaki par je nastavio da peva svoju pesmu u svojoj bašti.